Da li i kućni ljubimci mogu da obole od Covid-19?
  Ima li ga u svetu ali i kod nas kod  kućnih ljubimaca ?
           Više u narednom  tekstu o tome ...
   

  Virus SARS- CoV-2  ili nama poznata bolest kao Covid 19  rasprostranjena je prema aktuelnim epidemiološkim  podacima još uvek u svetu ali i kod nas. Obzirom na epidemiološke podatke može se reći da je virus zaista kod nas prisutan u velikom obimu ... Svesni smo kapljične infekcije i kontakata koji utiču na njegovu pojavu i raširenost kod ljudi pa se postavlja logično pitanje može li oboleti i kućni ljubimac ? Koliko znamo o prenosu virusa između čoveka i životinja ili obrnuto? U svetu su zabeleženi slučajevi inficiranih životinja naročito u zoološkim vrtovima  kod divljih mačaka a za njima ne posustaju domaće životinje naročito kuce, mace, feretke... Prema obavljenom istraživanju u Italiji zabeležena je prisutnost ovog virusa kod ljubimaca u toku pandemije krajem 2020. u decembru mesecu. Može se reći u značajnom broju oboleli su kako psi tako i mačke. Kod pojedinih ljubimaca dektovan je virus već u početnoj fazi dok se kod nekih ljubimaca već značajno razvio imunitet. Skorijeg datuma u Americi zabeležena je pojava već  stvorenog imuniteta kod divljih papakara (jelena) za koje se ne zna kako je došlo do pojave imuniteta na pojedine sojeve virusa SARS-CoV-2 kod njih obzirom da su to divlje životinje koje imaju redak kontakt sa čovekom.
    Ono što možemo zasigurno reći  to je da kuce i mace mogu da obole i da je kod nas u Srbiji jedna takva pojava utvrđena i ako je to još uvek faza istraživanja. Najčešće se  bolest  ispoljava asimptomatski i zato je bitno detektovati je još u fazi prisustva virusa.. Blaži respiratorni simptomi kod ljubimaca mogu podsetiti i na bolesti koji su nama već poznate.. Ono što možemo reći to je da se SARS-CoV-2 kod životinja može detektovati RT-qPCR metodom a takođe i metodom ELISA  kada je u pitanju titar antitela. Neophodno je ljubimca pratiti u slučaju detekcije virusa SARS-CoV-2. U ovom slučaju nisu pošteđeni ni hrčkovi ni feretke takođe se virus može naći i kod njih...
​   U slučaju da je SARS-CoV-2 (Covid 19) potvrđen kod vlasnika ili kod pozitivnog kontakta ili kod postajane sumnje kod ljudi ( vlasnika životinja) možete se javiti za testiranje kod kućnog ljubimca na prisustvo virusa ili mogućeg utvrđivanja titra antitela kod istog... Ono što je značajno spomenuti to je da se virus kod pojedinih vrsta prenosi sa čoveka na ljubimca a kod nekih vrsta je virus prenosiv u smeru sa životinje na čoveka... ..Sve je više podataka koji govore da  je virus sklon mutacijama..
    Značajno je reći da će se tek utvrđivati uticaj ovog virusa u veterinarskom javnom zdravlju i njegov uticaj u kontaktu čovek - životinja  ili životinja- čovek ....u nekim zemljama se već sprovode preventivne mere kada su u pitanju farme krznašica...
   Vlasnici se mogu javiti da testiraju svoje kućne ljubimce a sama potvrda o rezultatu se može dobiti putem Izveštaja sa našeg Naučnog veterinarskog instituta NS...

  DVM Danijela Videnović
        Zeleni venac vet

   Napomena:
Sadržaj je edukativnog karaktera i u tu svrhu je namenjen za edukaciju vlasnika/držalaca  domaćih  životinja/ ljubimaca/ egzota 

                             Šta je to Afrička kuga svinja?
             Da li postoji razlog za brigu u gradu,
                                 u zoo vrtu?
                    Gde se može realno očekivati?
​               Minijaturne rase prasića kao ljubimci..???

​ Sve su češće  aktuelni neobični kućni ljubimci. Pa da li su minijaturne rase prasića retka ili česta pojava ..Za probirljive vlasnike može se reći da su minijaturne rase prasića kao vijetnamsko prase, mini sibs (sibirsko prase), patuljaste rase u svetu popularne.. Mi srećemo u zoo vrtu često divlje svinje ili vijetnamske prasiće.. 
    Da li zauzimaju neko mesto za priču , o da...sve se više priča o Afričkoj kugi svinja pogotovu ovih meseci pa ako imate jednog ovakvog ljubimca da li bi trebalo da brinete?
   AKS je virusna bolest domaćih i divljih svinja a prenosi se direktnim kontaktom  sa zaraženim svinjama odnosno prasićima, kontaminentima ( hrana, hrana iz otpada, indirektnim kontaktima, i vektorima - krpeljima ( rod Ornitodirus )..  OIE
  Klinička slika zavisi od toka akutan , hroničan, subakutan čak zavisi i od vrste i rase svinja: visoka temperatura, depresija, anoreksija, gubitak apetita, krvarenja u koži, cijanoza, povraćanje, prolivi.....kod afričkih svinja se klinički znakovi teško uočavaju dok se kod pojedinih vrsta stope smrtnosti mogu kretati i do 100%.

  Dijagnostika: Laboratorijsko ispitivanje
   
​  Prevencija:
  Vakcine nema.
​   U slučaju pojave epidemije AKS  ne idete u obilazak šuma, imanja ili gazdinstava jer tada koordiniraju veterinarske službe. Bolest se prijavljuje

   Javno zdravlje:  AKS  nije zoonoza i nije prenosiva na kucu, macu ...
                              

  Više informacija :  OIE, 
  https://niv.ns.ac.rs/africka-kuga-svinja-aktuelna-situacija-u-evropi-i-regionu/

   DVM Danijela Videnović                                           
     Zeleni venac vet

    
                 
                       Groznica Zapadnog Nila 
                         West Nile virus.....
                   vektori ...životna sredina...
                       uticaj i rizici za čoveka ...
                          ...Kućni ljubimci?....

    Ovu egzotičnu bolest prenose komarci ima je svuda pa i kod nas, zabeleženi su slučajevi da su ljudi oboleli.  Da li je bolest transmisivnog karaktera? Od ove bolesti  mogu oboleti divlje ptice kao npr. vrane, svrake, gačci, gavranovi,jastrebovi, sove, orlovi, sokolovi, čaplje.. Kavezne ptice: crveni lori, prepelica...Do infekcija virusom dolazi ubodom komarca ili ingestijom mesa već inficirane ptice (ptice čistači u prirodi).
   Ptice često uginjavaju od ovog virusa. Kod ostalih životinja virus se može razmnožavat gmizavci, vodozemci, sisari ( OIE )
   Prevencija:
    Po novim ažuriranim podacima  CDC iz 2021 ,  u slučaju da primetite uginulu divlju pticu u svom okruženju svakako je ne treba uzimati nezaštićenim rukama već staviti rukavice za jenokratnu upotrebu ili pokupiti plastičnom kesom. U slučaju da postoji monitoring praćenja ove bolesti na republičkom  nivou ( što je kod nas sada aktuelno) takvu pticu treba prijaviti nadležnoj veterinarskoj službi (lokalno veterinarima) zbog daljih  testiranja koja se rade na ovu bolest.
 

   DVM Danijela Videnović
     Zeleni venac vet